Od danas manje naknade banaka trgovcima za upotrebu POS terminala

Od 17.12.2018. Međubankarske naknade za platne kartice su smanjene sa 2,2%, koliko su maksimalno naplaćivale pojedine banke, na 0,5 i 0,6%. Po novom zakonu banke su bile primorane da spuste svoju maržu do čak i 4x. Konkretno to se odnosi na proviziju koju banka naplaćuje trgovcu za uslugu korišćenja POS terminala. Od danas zakonski maksimalno je naplaćivati uslugu 0,5% za debitnu i 0,6% za kreditnu karticu, a od polovine juna 2019 godine banke će smeti maksimalno da naplaćuju 0,2% za debitne odnosno 0,3% za kreditne kartice što će se konačno uklopiti u neke svetske norme i visine privizije za ovu vrstu usluge.

Ko je na dobitku ko na gubitku?

Svakako u samom startu banke će biti na gubitku,  jer su primorane da se odreknu masne provizije (na 1000rsd banka je za uslugu korišćenja kartice prvo uzimala korisniku naknade za održavanje računa i kartice, a od trgovca 22rsd za taj iznos. Hipotetički da ste plaćali robu ili uslugu u kešu trgovac bi mogao da umanji cenu za 22rsd). Dugoročno možda i neće biti na gubitku jer ovaj potez bi trebalod a znači da se pos terminali instaliraju u gotovo svakoj maloprodaji i omgući potrošačima fleksibilniji način kupovine. Ako do toga zaista i dođe, broj transakcija će se povećati što će banci doneti dodatni prihod. Na dobitku je svakako trgovac, koji će direktno plaćati manju proviziju banci za svaku transakciju. Što se tiče samog potrošača ako ne budu promenjene cene, nikakav boljitak neće osetiti.

Da li će potrošat osetiti ovu promeni i da li će trgovac sniziti cenu?

Vrlo verovatno odgovor je ne. Kao i kada pojeftini nafta na svetskom tržištu u Srbiji se ništa značajno ne menja pravdajući istu cenu kupljenim zalihama, niskim vodostajom Dunava i slično. Vrlo verovatno će i ovde biti isti slučaj. Trgovci će govoriti da im je promet bio 90% u kešu, da je jako mali broj ljudi kupovao na karticu i da prostora za snižavanje cena nema. Realno, svaki proizvod koji je na rafu spreman za prodaju sa izraženom cenom u toj ceni su izraženi svi troškovi. Od nabavke i dostave, do odvajanje novca za porez, plate, struju i slično i na kraju čiste zarade. Kako je dakle u tu cenu bila zaračunata i bankarska provizija definitivno prostora za sniženje ima makar i simbolično, ali to je realno teško očekivati jer kao što sam pomenuo trgovci će opravdavati to sa veoma malim prometom preko kartica do juče i da su takoreći kada korisnik koristi karticu poslovali na nuli.

Šta kažu stručnjaci?

Predsednica Centra za edukaciju i zaštitu potrošača Vera Vida takođe naglašava da nije realno da će doći do pojeftinjenja.

– Iz našeg dosadašnjeg iskustva i rada sa trgovcima i potrošačima kad god su se na višem nivou smanjivale cene, kao što je slučaj i sa naftom, to se nikada nije odražavalo kod nas u prodaji. Trgovci nikada to nisu u toj meri preneli. S druge strane, kada imamo obrnut slučaj, a to je skok cena, to se bez problema odrazi i na naše tržište – navodi Vida.

Ona kaže da će i u ovom slučaju cene ostati iste. Na pitanje da li ima prostora da se cene spuste ona tvrdi da za to apsolutno ima razloga, ali ne i volje. QVC.com

NBS se nada

Narodna banka Srbije je danas naglasila da se očekuje da će društvo u celosti osetiti pozitivne efekte primene Zakona kojim se definišu niže međubankarske naknade, odnosno da će se njegovi pozitivni efekti preneti do krajnjeg potrošača.

– Sa trenutno prosečnih jedan odsto, Zakonom se međubankarske naknade ograničavaju na nivo na kome su u zemljama Evropske unije, odnosno na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama, sa prelaznim periodom od šest meseci, od 17. decembra 2018. godine do 17. juna 2019. godine, kada su međubankarske naknade ograničene na maksimalnih 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice – kažu u NBS.